Kao što gradimo svoje poslovne karijere i edukujemo se, zasnivamo porodice i izgrađujemo prijateljstva, u cilju očuvanja zdravlja i prevenciji bolesti, jako je važno izgraditi i zdrave životne navike koje nas vode u blagostanje i dugovečnost.
Živimo ubrzanim tempom života i najveći neprijatelj našeg zdravlja je stres koji je sastavni deo naše svakodnevice. Iako ishrana ima dominantan uticaj na gojaznost i zdravlje, i druge vrste ponašanja su bitni faktori u ovom, sve većem problemu. U stanju stresa lučimo hormone adrenalin i kortizol koji podižu naš odbrambeni sistem u stanje pripremljenosti za reakciju a isti ti hormoni su odgovorni za taloženje masnog tkiva u predelu stomaka. Borba protiv stresa je naš osnovni životni zadatak. Meditacija, joga, vežbe disanja ili boravak u prirodi, na svežem vazduhu, su antistres metode koje je neophodno uvrstiti u našu dnevnu rutinu.
Spavanjem se organizam oporavlja od svih pretrpljenih dnevnih stresova i tokom sna se prerađuje veliki deo otpadnih produkata našeg metabolizma. Melatonin, koji se luči u našem organizmu, u toku noćnog spavanja, oporavlja organizam, uništavajući slobodne radikale i štiti nas od virusa, bakterija i teških oboljenja, jačanjem našeg imuniteta. Deluje i na smanjenje umora, na pravilan rad srca, snižava pritisak…. Ako u kontinuitetu obezbeđujemo sebi kvalitetan noćni san, na pravom smo putu da se zaštitimo od stresa i bolesti.
Kretanje produžava život, bez obzira da li je reč o šetnjama ili fizičkom vežbanju. Čovek je dizajniran da leži i da se kreće. Sedenje narušava čovekovo zdravlje, kako mišićno-koštanog sistema tako i ostalih organa. Vežbanje ne služi samo da dođemo do idealne linije, već i da budemo zdraviji – vežbanjem smanjujemo rizik od raka, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i osteoporoze. Uz kretanje se poboljšava rad organa za varenje, redukuje telesna masa, jača imuni sistem i poboljšava osetljivost na insulin. Umereno vežbanje i kretanje obezbeđuje našem organizmu baznu sredinu koja je neophodna za pravilno funkcionisanje organa.
Sunce je izvor života na zemlji i ljudski organizam ne može da funkcioniše bez sunčeve svetlosti. Najmanje pola sata dnevno boravka na suncu je potrebno da bi se u organizmu uspostavila hormonska i kiselo-bazna ravnoteža. Sunčeva svetlost u umerenim količinama može sprečiti nastanak teških oboljenja kancera, osteoporoze, pomaže u snižavanju povišnog krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi kod osoba koje imaju dijabetes. Umereno izlaganje tela suncu podiže nivo raspoloženja i nivo energije u organizmu, jača imunitet, pomaže u pravilnom održavanju telesne težine i podržava balans reproduktivnih organa.
Ljubav prema sebi i harmonični odnosi sa bliskim ljudima su osnov dobrog zdravlja i primarna hrana našeg organizma. Kad uživamo u toplini odnosa sa bliskim osobama, kada smo zadovoljni i ispunjeni, osećamo se voljeno i puni smo samopouzdanja, na hranu gotovo i da ne mislimo. Naš organizam je nahranjen na emotivnom i duhovnom nivou, osnažen i otporan. Zato je lični razvoj i građenje kvalitetnih odnosa sa partnerom, porodicom i prijateljima prioritet u izgradnji zdravog životnog stila koji nas vodi u pravcu dugovečnosti i blagostanja.
