Veći deo dana se osećete umorno i iscrpljeno, imate česte padove energije i raspoloženja, teško podnosite stres i često ste anksiozni, osećate se ugojeno, naduto i teško, podložni ste virusima i često ste bolešljivi, loše spavate i budite se umorni, ne možete da zamislite dan bez velike količine kafe i slatkiša, niste zadovoljni kvalitetom kose, kože i noktiju?

Iako loše navike u ishrani vezujemo za višak kilograma i masne naslage na stomaku i butinama, gojaznost je samo jedan od simptoma da se loše hranite, ali i onaj zbog koga najčešće tražimo pomoć i savet. Činjenica je da nas loša ishrana vremenom uvodi u bolest i prerano starenje i da je zdrav način ishrane prioritet ukoliko želimo da radimo na sebi i svom zdravlju.

Prateći moderne trendove kojima smo preplavljeni preko medija i društvenih mreža, imati zgodno i izvajano telo postaje „must have“ princip. A do toga dolazimo raznim dijetama koje nam samo delimično i kratkoročno rešavaju problem.

Iz želje da drastično smršamo, drastično se izgladnjujemo. Ako želimo dugoročno da smršamo i održimo vitku liniju, onda moramo da se hranimo pametno i zdravo. Svaka dijeta daje rezultate do jednog određenog trenutka a onda postaje „osuđena na propast“. Svaki put kada iznova počnemo staru dijetu, koja je u nekem periodu dala dobre rezultate, u ponovljenom korišćenju rezultati će biti lošiji.

Svaka osoba koja ima problem sa viškom kilograma nesumljivo zna gde greši u ishrani i te greške se razlikuju od osobe do osobe, imajući u vidu životnu dinamiku i navike. Zato ne postoji univerzalna dijeta za sve koji imaju problem sa viškom kilograma ali postoje univerzalni principi ishrane koji će svaku osobu dovesti do boljeg fizičkog i zdravstvenog stanja.

Brojanje kalorija i izgladnjivanje nije dugoročno održiv koncept. Posle par nedelja smanjenog unosa kalorija, telo i um počinju da se brane, zbog čega počinjemo da se osećamo uskraćeno, nezadovoljno i depresivno. Jelo predstavlja životno zadovoljstvo. Ulazeći u drastične dijete, ne samo da ostajemo gladni već se odričemo i lišavamo dobrog osećaja koji nam hrana daje, tako da patimo na više nivoa. Osećaj zadovoljstva hranom potiče od našeg prvog kontakta sa hranom a to je preko kontakta sa majkom i majčinog mleka. Taj osećaj sitosti vezujemo i za osećaj emotivnog zadovoljenja gde smo se u njenom naručju, osećali ispunjeno, bezbrižno i voljeno.

Snagom volje uspećemo još neko vreme da ignorišemo neprijatna osećanja koja izaziva odricanje od hrane ali ćemo se na kraju umoriti i izgubiti motivaciju. Zdravlje predstavlja ne samo odsustvo bolesti već i blagostanje a to znači da se osećamo dobro u svojoj koži, što uključuje i uživanje u slasnim ukusima hrane. Menjanje unutrašnjih uverenja da je pun stomak zadovoljstvo bez obzira na to čime ga napunimo je dugotrajan proces i pomaže nam da od brze hrane koja nam da trenutno zadovoljenje pređemo na nutritivno kvalitetnu i zdravu hranu. Koristeći zdravu hranu i pravilnim kombinovanjem namirnica prevazilazimo koncept izgladnjivanja a masnoće se neminovno tope.

Prejedanje je bolest ubrzanog tempa života. Gladni smo a da nismo ni svesni čega smo gladni. Prebrzo živimo da bismo na trenutak stali i zapitali se. Do jednog trenutka, hranimo naš želudac a nakon toga hranimo bolest, usporavamo metabolizam i povećavamo masne naslage. U njima se talože toksini i zato gojaznost dovodi do šećerne bolesti, srčanih i moždanih oboljenja i kancera.
Potrebno je 20 min od momenta kada započne obrok dok signali sitosti stignu iz stomaka do hipotalamusa, koji šalje naredbu da blokira apetit. Taj signal se ne šalje na osnovu osećaja ispunjenosti i nema veze sa zapreminom progutane hrane, već sa dolaskom hranjivih sastojaka – glukoze iz ugljenih hidrata, proteina i masnoća. Zato je jako bitno da dok jedemo razvijamo u sebi osećaj da jedemo kvalitetno i da upravo unosimo u organizam ono što mu je potrebno.

Proces promena loših navika u ishrani je naša lična revolucija koja treba da sruši dugogodišnji poredak i uspostavi novi, zdraviji i dugoročniji, životni put ishrane. Ovu revoluciju treba sprovoditi mirno i bez nasilja.

Naši režimi ishrane su usmereni na zdrav koncept ishrane i edukaciju šta nekvalitetna hrana čini trenutno i dugoročno našem organizmu. Umesto kvantiteta i impulsivnog prejedanja težimo da se usresredimo na kvalitet. Ako u trenutku kada imamo neodoljivu potrebu za hranom osvestimo naše unutrašnje osećaje i potrebe, učinićemo sebi dobro. I pustimo naše telo, koje je savršen mehanizam, da uradi sve ostalo. Kilogrami se tope sami po sebi, a mi postajemo puni energije i podmlađeni.

Pre ulaska u ovaj proces, naoružajte se strpljenjem. Svaka velika promena traži vreme da bi se postigli očekivani rezultati. Laka rešenja ne postoje tako da se do optimalnih promena dolazi kombinovanjem zdravog stila života i zdrave ishrane.

Vama jedino preostaje da budete odgovorni project menadžeri i da u proces promene uđete puni vere u sebe i dobrobit koju činite sebi i svom telu. A pored regulisanja težine i topljenja masnih naslaga vremenom će se smanjiti ili nestati i svi ostali simptomi loših navika u ishrani.